60 година од доделе Нобелове награде за књижевност Иви Андрићу
Како се у текућој календарској години обележава значајан јубилеј – 60 година од доделе Нобелове награде за књижевност Иви Андрићу, великом, можда и највећем књижевнику у историји српске књижевности, наша школа (која носи његово име) је у петак, 10.12.2021. године, на пригодан начин обележила овај јубилеј.
У првој смени, ученици млађег школског узраста су на првом часу разговарали о значају награде, подсетили су се његових најлепших и најзначајнијих мисли, прочитали називе његових дела, погледали видео снимак доделе Нобелове награде Иви Андрићу.
![](http://ivoandricbudisava.edu.rs/wordpress/wp-content/uploads/2021/12/PicsArt_12-10-06.13.03-768x1024.jpg)
Сви ученици старијег школског узраста су на првом часу послушали чланове Ученичког парламента, који су прочитали информативни текст на српском и мађарском језику:
Наш Андрић – наш нобеловац
Мали народ, мала земља изнедрили су великог човека, писца,нобеловца- Иву Андрића, који је веродостојно осликао наше душе,, грађевине, наше непријатеље, историју, наше мисли, стрепње и страдања, наше љубави и наше тајне.
Препознали су то велики зналци књижевности и крунисали његов рад Нобеловом наградом, давне 1961. године, на данашњи дан.
Рођен је у Доцу код Травника 1892. године , онда се с мајком преселио код родбине у Вишеграду,а потом се школује у Сарајеву , Беогрду. Путовао је и по свету као дипломата. Остала су многа дела иза њега – Госпођица, Аникина времена, Пут Алије Ђерзелеза, На Дрини ћуприја, Травничка хроника, Знакови поред пута, и многа друга. Умро је у Београду 1975. године.
Поносни смо што је део нашег националног бића, што живи међу нама , што наша школа носи његово име, и што су у свим животним ситуацијама присутне његове мудре мисли.
„Чудно је како је мало потребно да будемо сретни, и још чудније : како нам често баш то мало недостаје“.
Текст на српском језику је написала наставница српског језика Вујка Квргић.
Превела на мађарски језик наставница мађарског језика, Répási Zsuzsanna.
Nobel-díjasunk, Ivo Andrić
A kis nép, a kis ország nagy embert nevelt a keblén, Ivo Andrićot, a Nobel-díjas nagy írót, aki hitelesen ábrázolta lelkületünket, építményeinket, ellenségeinket, történelmünket, gondolatainkat, gondjainkat és kínjainkat, szerelmeinket és titkainkat.
Ezt felismerve, munkáját az irodalom nagy tudorai 1961-ben ezen a napon Nobel-díjjal koronázták meg.
1892-ben a Travnik melletti Dolacban született, majd édesanyjával átköltözött a rokonaikhoz Višegrádba, késöbb Szarajevóban és Belgrádban végezte az iskoláit. Diplomataként is járta a világot. Sok művet hagyott maga után: Kisasszony, Anika ideje, Alija Gyergyelez útja, Híd a Drinán, Travniki krónika, Jelek az út menten. 1975-ben halt meg Belgrádban.
Büszkék vagyunk nemzeti hovatartozására, hogy köztünk él, hogy iskolánk a nevét viseli, és hogy minden élethelyzetben jelen vannak bölcs gondolatai.
“Különös, milyen kevés kell ahhoz, hogy boldogok legyünk, és még különösebb, hogy gyakran épp ez a kevés hiányzik.”
НАШИ ВРЕДНИ ОСМАЦИ (Немања Милинчић, Сања Јовановић, Сара Миличић, Василије Стојинов, Миодраг Вулин, Ивана Воркапа и Матија Старчевић, у сарадњи са наставницом Вујком Квргић) СУ СА ВЕЛИКИМ ЕНТУЗИЈАЗМОМ УРАДИЛИ И ПРЕДСТАВИЛИ ПРЕЗЕНТАЦИЈУ О ИВИ АНДРИЋУ:
Наставник српског језика Вељко Мрђан и ученици седмог разреда су припремили неколико презентација:
Награда је Андрићу додељена у Стокхолму 10. децембра 1961. године, у дворани Концертне палате Шведске краљевске академије.
Књижевник је целокупни новчани износ од Нобелове награде, из два дела, поклонио Библиотекарском фонду Босне и Херцеговине.
Линк са материјалима на којима се налази снимак доделе Награде и текст о Андрићевој Нобеловој награди: https://www.ivoandric.org.rs/latinica/nobelova-nagrada (снимак доделе налази се у горњем десном углу странице).