60 година од доделе Нобелове награде за књижевност Иви Андрићу
Како се у текућој календарској години обележава значајан јубилеј – 60 година од доделе Нобелове награде за књижевност Иви Андрићу, великом, можда и највећем књижевнику у историји српске књижевности, наша школа (која носи његово име) је у петак, 10.12.2021. године, на пригодан начин обележила овај јубилеј.
У првој смени, ученици млађег школског узраста су на првом часу разговарали о значају награде, подсетили су се његових најлепших и најзначајнијих мисли, прочитали називе његових дела, погледали видео снимак доделе Нобелове награде Иви Андрићу.
Сви ученици старијег школског узраста су на првом часу послушали чланове Ученичког парламента, који су прочитали информативни текст на српском и мађарском језику:
Наш Андрић – наш нобеловац
Мали народ, мала земља изнедрили су великог човека, писца,нобеловца- Иву Андрића, који је веродостојно осликао наше душе,, грађевине, наше непријатеље, историју, наше мисли, стрепње и страдања, наше љубави и наше тајне.
Препознали су то велики зналци књижевности и крунисали његов рад Нобеловом наградом, давне 1961. године, на данашњи дан.
Рођен је у Доцу код Травника 1892. године , онда се с мајком преселио код родбине у Вишеграду,а потом се школује у Сарајеву , Беогрду. Путовао је и по свету као дипломата. Остала су многа дела иза њега – Госпођица, Аникина времена, Пут Алије Ђерзелеза, На Дрини ћуприја, Травничка хроника, Знакови поред пута, и многа друга. Умро је у Београду 1975. године.
Поносни смо што је део нашег националног бића, што живи међу нама , што наша школа носи његово име, и што су у свим животним ситуацијама присутне његове мудре мисли.
„Чудно је како је мало потребно да будемо сретни, и још чудније : како нам често баш то мало недостаје“.
Текст на српском језику је написала наставница српског језика Вујка Квргић.
Превела на мађарски језик наставница мађарског језика, Répási Zsuzsanna.
Nobel-díjasunk, Ivo Andrić
A kis nép, a kis ország nagy embert nevelt a keblén, Ivo Andrićot, a Nobel-díjas nagy írót, aki hitelesen ábrázolta lelkületünket, építményeinket, ellenségeinket, történelmünket, gondolatainkat, gondjainkat és kínjainkat, szerelmeinket és titkainkat.
Ezt felismerve, munkáját az irodalom nagy tudorai 1961-ben ezen a napon Nobel-díjjal koronázták meg.
1892-ben a Travnik melletti Dolacban született, majd édesanyjával átköltözött a rokonaikhoz Višegrádba, késöbb Szarajevóban és Belgrádban végezte az iskoláit. Diplomataként is járta a világot. Sok művet hagyott maga után: Kisasszony, Anika ideje, Alija Gyergyelez útja, Híd a Drinán, Travniki krónika, Jelek az út menten. 1975-ben halt meg Belgrádban.
Büszkék vagyunk nemzeti hovatartozására, hogy köztünk él, hogy iskolánk a nevét viseli, és hogy minden élethelyzetben jelen vannak bölcs gondolatai.
“Különös, milyen kevés kell ahhoz, hogy boldogok legyünk, és még különösebb, hogy gyakran épp ez a kevés hiányzik.”
НАШИ ВРЕДНИ ОСМАЦИ (Немања Милинчић, Сања Јовановић, Сара Миличић, Василије Стојинов, Миодраг Вулин, Ивана Воркапа и Матија Старчевић, у сарадњи са наставницом Вујком Квргић) СУ СА ВЕЛИКИМ ЕНТУЗИЈАЗМОМ УРАДИЛИ И ПРЕДСТАВИЛИ ПРЕЗЕНТАЦИЈУ О ИВИ АНДРИЋУ:
Наставник српског језика Вељко Мрђан и ученици седмог разреда су припремили неколико презентација:
Награда је Андрићу додељена у Стокхолму 10. децембра 1961. године, у дворани Концертне палате Шведске краљевске академије.
Књижевник је целокупни новчани износ од Нобелове награде, из два дела, поклонио Библиотекарском фонду Босне и Херцеговине.
Линк са материјалима на којима се налази снимак доделе Награде и текст о Андрићевој Нобеловој награди: https://www.ivoandric.org.rs/latinica/nobelova-nagrada (снимак доделе налази се у горњем десном углу странице).
